Науке о бризи - идеја

Пажљиво слушајте (Listen First), иницијатива UNODC-a за подршку породицама.

UNODC је покренуо глобалну иницијативу Пажљиво слушајте (Listen First) са циљем повећања подршке превенцији употребе дрога кроз улагање у добробит деце, а уз подршку Светске здравствене организације (WHO), Француске међуминистарске мисије за борбу против дрога и зависних понашања (MILDECA) и Министарства здравља и социјалних питања Шведске. Материјал промовише Канцеларија Уједињених нација за борбу против дрога а путем подршке МПНТР и ЗУОВ који су прегледали материјал. Кратки филмови су намењени запосленима у образовању, родитељима, старатељима, односно свима онима који раде са децом и учествују у њиховом васпитању и образовању, имају за циљ да подсете родитеље и све друге одрасле на значај пружања подршке деци у моменту када им је та врста пажње најпотребнија. Сваки прилог, од оног који се односи на приврженост до оног који је назван Наука о поштовању и информисаности подржава тезу о важности неговања чврстих веза унутар заједнице, како би деца у овим изазовним временима имала сигурну базу и основу за здраво одрастање.

НАША ИДЕЈА

Октобар месец посвећујемо свим НАУКАМА од којих ћемо створити мозаик активности за активирање највреднијих људских особина ради неговања и очувања свеопштег здравља.

Не поручујемо ништа ново већ само подсећамо.

Резултат наших БРИГА претворених у НАУКЕ је знак да нам је битно какви смо, шта говоримо, како се понашамо и чему стремимо, пре свега зарад наше деце која гледају у нас и од нас очекују да будемо достојни онога што тражимо, чему их учимо и како их васпитавамо.

Инспирисани идејом о БРИЗИ и пратећим прилозима, наши наставници су припремили текстове како би идеју још више приближили и дали јој на значају. 

Аутори текстова су наше колегинице и колеге, професори:

Светлана Стојилковић

Лидија Јевремовић

Владимир Перић

Милош Сретеновић

Сенка Рвовић

Дина Војводић

Бранка Драгићевић

Тијана Убовић

Јелена Прокић Дедеић

Невена Мијаиловић

Наука о привржености

Текст припремила: проф Светлана Стојилковић

Наука о привржености - видео 

Приврженост је постојање потребе, жудње детета да буде близу особе, најчешће мајке, за коју је везано. Особа за коју је дете везано уједно је и безбедно уточиште, коме се дете враћа ради утехе или обнове енергије у ситуацијама страха или патње.

У односу на мајчину физичку и емоционалну доступност и начине на које ће одговарати беби, на сигнале које беба шаље, дете ће постепено изградити свој унутрашњи модел привржености. Затим ће постепено градити слику о мајци као сигурној бази, али и о себи као значајном и вредном бићу.

Многи родитељи инстиктивно подстичу сигурну приврженост са дететом тако што га теше кад плаче и гледају га са пуно љубави.

Смејте се и играјте се са својим дететом. Деца која имају овакво искуство не осећају превелики страх због раздвајања, јер имају довољно поверења у родитеље да се увек могу вратити. Тежња ка успостављању привржености је толико дубока у људској природи да је важна као и потреба за храном.

Чврсто привржена деца имају већу жељу за истраживањем, боље решавају проблеме и имају добар однос са вршњацима. Такође, показују више ентузијазма, упорности и љубави.

Наука о стрпљењу

Текст припремила: проф Лидија Јевремовић

Наука о стрпљењу - видео

Бити стрпљив –  рекла бих, није једноставно постићи. У данашње време технолошког напретка,  „инстант свега“, лако и брзо доступних кредита, све више тога можемо добити, искусити и конзумирати, готово, одмах. Ипак, вођени мерилима правих духовних и животних вредности, за достизање виших циљева, успешних веза и односа и личне избалансираности, потребно је константно и упорно увежбавати и радити на стрпљивости као једној од најбитнијих људских особина и вештина. Награда је велика. Награда је мир и спокој окружења и нас самих.

Радећи на  стрпљењу  чинимо  да се наша деца осећају брижно и вољено.  На тај начин негујемо идеалан простор за стварање смислених односа и добре комуникације.

Испољавањем нестрпљења скрећемо пажњу детета са учења. Дете губи фокус, излажемо га стресу и фрустрацији. Неуро-научници тврде да мозак детета није довољно зрео да се избори са ефектима којима га такве ситуације излажу.

Деца изложена родитељској нервози и бесу агресивнија су и депресивнија од својих вршњака који расту и развијају се у складним и смиреним породицама. Учинак у школи је лошији.

Неговање стрпљења, самоконтроле и емоционалне интелигенције у породичном окружењу помаже детету да сазри.

Нису ли све ове информације које, сигурна сам, сви знамо довољан разлог да УСПОРИМО и докажемо да су нам наша деца, њихов правилан развој и сазревање, најважнији.

Периодично одвојим дан а неретко и читаву недељу у којој стрпљење учиним својим циљем. То су тренуци када од свог детета добијем за узврат - ИСТО.

Наука о рутини

Текст припремио: проф Владимир Перић

Наука о рутини - видео

Садржај флајера UNDOC (United Nations of Drugs and Crime) снажно се фокусира на борбу против болести зависности, пре свега наркоманије, путем формирања здравих рутина, односно редовних животних навика деце, пре свега у својој породици.

            Неколико је аспеката на који се овај материјал односи. Пре свега ту је потреба за заједничким, породичним обедовањем, а ту су свакако и рутине везане за редовну комуникацију са дететом, спавање, личну хигијену као и оне које се тичу развоја различитих дечијих али и родитељских компетенција.

            Заједнички оброци, према мишљењу представника поменуте организације, воде ка ослобађању породицама од стреса и чине да се деца осећају сигурно. Предвидљивост рутина би свакако требало да учини да се деца осећају сигурно. Тиме се уједно и даје подршка јачању дечијег самопоуздања.

            Захваљујући промишљању животних рутинā, симболично обједињених у термин „наука о рутинама“, дошло се до закључка да су породичне рутине „повезане са језичким развојем, академским постигнућима и развојем социјалних вештина“. Практикујући рутину везану за свакодневно учење код куће, деца лепше и лакше могу да учествују (партиципирају) и у школском животу.

            На крају се истиче да „доследност (понављање задатака истим редом и у истом контексту)“ омогућава да се, код деце, рутине унутар понашања претворе у навике. Ми свакако претендујемо на што већи развој добрих животних навика које ће дете усмерити у добром животном правцу и извести га на прави пут.

Наука о игри

Текст припремила: проф Тијана Убовић

Наука о игри - видео

Текст - Тијана Убовић, професор српског језика и књижевности

Опште је познато да је игра саставни и неизоставни аспект детињства, који пружа деци драгоцене могућности забаве и учења. Кроз различите начине и облике, она помаже детету да се развије у здраву и срећну особу.

Игра пружа идеалну прилику за родитеље да се укључе у заједничке активности са децом. Користи од такве игре биће обостране. Дете ће се осећати сигурније и вољеније. Развијаће, осим моторних, и своје когнитивне, емоционалне и социјалне потенцијале. Заједничка игра помоћи ће зближавању деце и родитеља, а тиме дете увећава своје капацитете и вештине за будуће изазове, сазнаје много тога новог о себи и својим могућностима. Родитељи, такође, услед убрзаног темпа живота, играјући се, квалитетно проводе време са својом децом, ослобађају се нагомиланог стреса и развијају посебну врсту односа са њима.

Зато, играјмо се са својом децом кад год то можемо, увек и свуда! Препустимо се машти, дозволимо себи да нас невидљивим крилима понесе у неки чаробни свет давно напуштен и заборављен. Дозволимо заборављеним осећајима да се пробуде и успаваном детету у нама да се поново осети живим. А наша деца, осетиће ту емоцију и енергију коју им шаљемо. Осетиће блискост и припадност, и што је најбитније, осетиће се вољено, срећно и задововољно. Тај осећај је непроцењив.

Препустимо се чарима игре и пробудимо дете у себи које ће обликовати у правог човека дете пред нама! Задивиће нас сопствено ремек-дело.

Наука о игри

Текст припремила: проф Јелена Прокић Дедеић

Дечија игра има веома велики и, могло би се рећи незамењив значај у целокупном развоју детета. Разлика између игре и других активности је у томе што је игра слободна, спонтана активност која је сама себи циљ. Задовољство које је последица игре је једини свестан разлог због кога се дете игра.

Када говоримо о дечијој игри, то је активност која је у исто време и игра и рад, јер игра утиче на све аспекте развоја детета – сензомоторни, когнитивни (опажање, учење, памћење, мишљење, интелигенција), емоционални, морални, социјални, као и на развој говора.

Вишеструк је значај дететове игре за његов комплетан развој. Она доприноси развоју свих психофизичких функција детета, његових способности и знања. Игром се стварају услови за формирање емоционално стабилне, социјализоване и креативне личности. У социјалном и емоционалном погледу, игра је нека врста припреме детета за живот у друштву и са другима. Дете у игри истовремено и ослобађа и развија своја осећања тиме што стално доживљава нови однос према разним игровним активностима, према друговима у групи у којој се игра, према спољном свету, према родитељима, брату, сестри ,баки ,деки и себи самом.

У мноштву начина којима се деци преносе знања, подучавање путем игре има један од најјачих утицаја на дете.

Свесни смо чињенице да је игра од суштинске важности за детињство и одрастање. Играјући се, деца уче потпуно неспутано. Мозак им је активан, примају и упијају све што се дешава. Игра пружа изванредне могућности, и то не само да са својим дететом успоставимо крајње близак однос, већ и да га подучимо важним стварима.

Однос “дете-одрасли“ је у центру васпитања деце од раног узраста. Али увек је такав процес обостран – како позитивно делује на дете, тако позитивно делује и на родитеља.

„Не престајеш се играти зато што стариш,

Него стариш зато што се престајеш играти „

Џорџ Бернард Шо

Према томе, играјмо се што више!!!

Наука о породичним активностима

Текст припремила: Бранка Драгићевић, стручни сарадник - нототекар

Наука о породичним активностима - видео

У свету ужурбаних промена, често заборавимо да застанемо и уживамо у тренутку. А још чешће заборављамо да је наша мирна лука и оаза среће баш ту, у нашем дому, на дохват руке.

Време проведено са породицом треба организовати на начин који ће укључити интересовања и потребе свих укућана јер породичне активности доприносе развоју самопоуздања, позитивних осећања, вештина, осећаја сигурности и душевне испуњености.

Зато окупите своје најближе и организујте читалачко вече, биоскоп или караоке. Заједно идите по намирнице у продавницу, поспремите кућу, поделите обавезе али и прегршт лепих тренутака који ће помоћи нашим најмлађима да се развију у најбољу верзију себе. Заједничка шетња или пикник у парку, одлазак на концерт или у музеј су само неке од активности које можете уврстити у породичну свакодневницу.

Квалитетно проведено време са својим укућанима утиче на оснаживање породичних веза које представљају темељ на ком се граде будуће везе са широм родбином, пријатељима, колегама.

Породица је највреднији поклон који треба пажљиво да се чува и негује..

Уживајте у породичним активностима!

Наука о слушању

Текст припремио: Милош Сретеновић, стручни сарадник - психолог

Наука о слушању - видео

Док је слушање способност чулног апарата да прими физикални надражај као звук, као и разумевање тих звукова придавањем значења, активно слушање је комуникацијска вештина која укључује разумевање емоција саговорника и интерпретацију и памћење онога што смо чули.

Активно слушање није пристојно ћутање док саговорник говори, нити размишљање о томе шта ћемо одговорити или питати, већ је активно слушање настојање да разумемо шта саговорник жели да поручи и како се осећа.

При активном слушању јако је важно усмерити пажњу на особу која говори, показати интересовање, гледати је у очи, постављати питања о томе што говори али је не прекидати и не говорити превише. Добро је повремено парафразирати (властитим речима поновити оно што смо чули где се понавља само кључна мисао или порука) и рефлектирати (изрећи да разумемо емоције саговорника нпр. "чини ми се да сте срећни због тога"), и при свему томе избегавати ометајуће покрете.

Порука активног слушања је "чујем ваш проблем, видим како се осећате, помоћићу вам да размислите о проблему и пронађете решење". Овом поруком особа осећа да је неком стало до ње, да неког занима како се осећа и да неко жели да помогне, што директно утиче на смањење стреса и развој самопоуздања.

Активно слушање деце ја јако важно јер подстиче саосећање, осећај разумевања, прихватања, сигурности, што је директно повезано са самопоуздањем и успехом у учењу или решавању проблема.

Латинска пословица каже - Разлог због којег имамо два уха и само једна уста је да би могли више слушати и мање говорити.

Наука о занимацијама

Текст припремила: проф Дина Војводић

Наука о занимацијама - видео

Досада... Главни непријатељ сваког човека, а нарочито деце. Одрасли често дечју игру тумаче као пуку занимацију, иако она то уопште није. Занимације попут игре, креативног цртања, писања, свирања или певања кључни су сегменти у формирању сваког бића. Деца када су заузета испољавају боље понашање, креативни дух и бистрину мисли. Зато се каже да досада доприноси узнемирености, забринутости и окретању ка лошем понашању.

Испуњење слободног времена кључно је за развој маште у детињству, али и у каснијем старосном добу. Заједничка игра родитеља и деце може да помогне и једнима и другима. Деца се тако осећају сигурније, лакше обрађују различите информације, а уједно се зближавајући са родитељима увећавајући притом своје менталне капацитете и вештине за будуће изазове у животу.

Изградња и стварање нећег новог (попут прављења кућице за пса) дају детету осећај независности и самосталности, оно чему треба у животу и да теже. Такође, припремање хране заједничким снагама детета и родитеља има својих предности. На тај начин дете се занима, ужива, ствара и воли!!!

Наука о похвалама

Текст припремила: проф Сенка Рвовић

Наука о похвалама - видео

Похвала је један од најмоћнијих облика људске комуникације . У великој мери утиче на развијање унутрашње мотивације, продуктивност као и на самопоуздање. Свакодневно смо окружени приликама  да је користимо – на  радном месту у комуникацији са колегама,  у породичном окружењу када родитељ жели да учврсти неку особину или понашање код детета,  у необавезном разговору са пријатељима или на часу када ученик оствари напредак у знању. У најмању руку, похвала чини нечији дан бољим и лепшим  јер и њега самог чини да се осећа вредно  и вољено .

Шта је добро знати о похвалама?

Могу бити вербалне и невербалне ( осмех, загрљај,“браво“, „баци пет“)

Похвалу је потребно упутити благовремено и искрено. (Важно је када дајете похвалу, заиста то и мислите, да је дата са пуном  пажњом  и у право време)

Похвала која је упућена од стране родитеља детету треба да буде у складу са његовим усрастом, да одговара његовој развојној фази.  ( Немојте хвалити петнаестогодишњака за нешто што је научио да ради у петом разреду)

Ефектна похвала је конкретна и без претеривања. (И у похвалама се може претерати, у том случају се губи ефекат)

Похвала је усмерена на на процес напредовања, не на продукт. Уважавајте уложен напор , не само успех, односно крајњи резултат.

„То си сјајно урадио, чак много боље од твог брата“- Како вам звучи ова похвала? Избегавајте поређење када упућујете похвалу. Контролишуће и уцењивачке изјаве такође нису делотворне.

Добра похвала је специфична, одређена, са више детаља и повезана са конкретним понашањем.

Коме сте ви данас учинили дан лепшим  и бољим?

Вежбајте да упутите похвалу која ће имати највећи ефекат  на друге!

Дарујте похвалу.

Наука о физичкој активности

Текст припремила: проф Јелена Прокић Дедеић

Наука о физичкој активности - видео

Физичка активност дефинише се као било који покрет  тела који су произвели скелетни мисићи  и који захтевају потрошњу енергије. (Википедија)
Физичка вежба је свака телесна активност која побољшава или одржава физичку кондицију и опште здравље и добростање.
Физичко вежбање се изводи из различитих разлога, како би се потпомогао раст и побољшала снага, успорило старење, развили мишићи и кардиоваскуларни систем, усавршиле моторицке способности, контролисала телесна маса  или ради одржавања, побољшања здравља, а такође и ради уживања. 

Свест о физичкој активности код деце требало би да постане део опште културе сваког човека.  Деца највише времена проводе пасивно,  седећи за рачунаром,  у клупи…  Њима је за правилан раст и развој,  поред физичке активности,  потребан низ других компоненти као што је нпр. правилна исхрана. Ако спојимо неправилну исхрану и физичку неактивност,  не би требало да нас чуди зашто је тако висок проценат деце гојазан.
Са правилним развојем деце треба кренути од најранијег доба, јер она плаћају цену лагоднијег живота,  где здравље засигурно губи битку, кретања и физичке активности скоро да и нема.  Резултати систематских прегледа указују на то да деца имају све лошије држање тела, а много њих и одређене деформитете. Родитељи се надају да ће њихова деца активности надокнадити на настави физичког васпитања. Она служи као основа за психофизички развој детета,  али са завршетком часа физичког васпитања не сме се завршити и физичка активност детета до наредног часа.
Зато би било најбоље да се и родитељи покрену и вежбају са својом децом. Тиме се унапређује и побољшава физички, ментални и емоционални развој деце али и родитеља.
Дакле, драги родитељи, узивајте у игри, вежбању и времену проведеном са својом децом, јер запамтите – док се крећемо и уживамо- живи смо.

Наука о поштовању и информисаности

Текст припремила: проф Невена Мијаиловић

Наука о информацијама - видео

У почетку беше реч, од речи су кренули историјски токови, од речи су саткани и наши животи, наши односи, сва деловања. Речима се учимо у породици. Речи нас воде напред или обесхрабрују. Речи су нас изградиле и њих смо дали свету. Речи љубави или речи мржње дају различита одредишта сваком личном животу. Важно је како говоримо деци којима отварамо путеве али важно је и како слушамо њихове речи.

Поред речи, наш живот чине дела, васпитати једно дете је највеће животно дело сваког човека, поред отвореног разговора, личним примером учимо децу исправним ставовима, одлукама и деловањима. Када постоји макар и једна одрасла особа која истински брине, пружа љубав и разговор детету а у свом личном животу њене речи су усклађене и исправне са деловањем, такво дете неће отићи погрешним путем. Не живимо одвојене животе од наше деце, будимо део њихових живота, свако дете посматрајмо као малог човека који нам је дат да га сачекамо у овом свету, да му помогнемо да ојача и осамостали се ка свом путу јер једино тако смо испунили мисију. Забране, казне, љутња, викање и многе друге ствари су само погрешне стране којима показујемо да ми сами нисмо усавршили своју личност, зато порастимо духовно да би смо и њима помогли да се усаврше и не залутају странпутицама.

„Испричај ми и заборавићу, покажи ми и запамтићу, уради са мном и научићу.“ Само прави узори васпитавају и изграђују исправне личности.

И не заборавите никада јер љубав једино може да учини за другог човека оно што ништа друго не може: „Волите своју децу и кад су крива, јер ће их живот кажњавати и онда када нису“  Д. Радовић