Историјат школе

Корени музичке уметности у Крагујевцу зачети су још 1831. године, када у Крагујевац, прву престоницу Србије, долази Јосиф Шлезингер на позив Милоша Обреновића. Шлезингер није био само капелник на кнежевом двору, већ и познати ствараоц тог доба. Поред композиција које је компоновао за позоришне комаде Јоакима  Вујића, успео је да врло брзо окупи и заинтересује младе за музику. Само три године након његовог доласка оснива се Прво певачко друштво у Србији сачињено од чланова Народног суда. Друштво је свој први наступ забележило 14. 10. 1834. године када је Кнез Милош одликован од Султана. Од тог доба настајаће нова певачка друштва која ће окупљати младе интелектуалце и раднике Војно техничког завода. 1839. године оснива се Хор крагујевачких професора, а 1881. немац Фридрих Хофман, радник Војнотехничког завода оснива певачко друштво “Шумадија”. То друштво се може сматрати школом певања, јер су млади радници “способни за песму” обучавани на посебним курсевима, пре него што би постали чланови хора.

Музичка школа у Крагујевцу основана је 19. августа 1948. године решењем Министарства просвете Србије. Први директор је био Миливоје Крстић, професор, са завршеном музичком академијом у Београду у класи Јосипа Славенског. Почела је рад са само неколико инструмената, три стручна учитеља, са несигурном материјалном егзистенцијом и честим најавама да ће бити пресељена. На првом пријемном испиту појавило се 405 кандидата од којих је положило 200 кандидата. Великим ентузијазмом, пропратне тешкоће биле су савладане, па ће Крагујевац 27. јула 1950. године поред основне, добити и Средњу музичку школу. Пресељењем у зграду старе Општине школа добија боље просторне услове за рад, а њихови професори и ученици са војним музичарима, отварају прво послератно концертно доба у граду. Од настанка школе па до 1962. године, по одласку професора Миливоја Крстића директори су били: Божидар Холас, Јелка Красојевић, Тома Ружић, Миодраг Савић и Драгиша Радовановић, некадашњи ученик прве генерације школе.

Деценија афирмације и велииког успона Музичке школе настаје у периоду од 1962 – 1973. године, када је њен директор био Слободан Лазаревић , професор из Београда. У том периоду, школа је 7 пута узастопно освајала прва места на Републичким такмичењима и Фестивалима музичких школа и проглашавана најбољом у Србији. Са педагошког становишта то доба успона обележила су два брачна пара професора, Лазаревић и Јанковић и професор Драгољуб Јовановић чији су ученици хармонике, клавира и виолине, само у току три године, освојили 30 републичких награда. Након 23 године постојања Музичка школа добила је своју сталну кућу. Она је изграђена 1971. године средствима општине, “Црвене заставе” и Фонда за уређивање грађевинског земљишта.

Педагошки успон настаје и са утемељивањем школе хармонике што ће изузетно допринети да се по звуку тог инструмента, достигнућима професора и њихових талентованих ученика, школа прочује по земљи и свету. Већ дуги низ година нема јој равне на том инструменту, а ученици одсека хармонике, донели су школи преко 1000 награда и признања међу којима и прва освојена места на најпрестижнијим европским и светским такмичењима.

После одласка Слободана Лазаревића директори су били Богољуб Димић и Миодраг Азањац, а затим више од деценије био је директор Милан Нешић, некадашњи ученик основне и средње музичке школе у Крагујевцу. Тај период обележен је трагањем за новим моделом школе са истуреним одељењима у граду и Шумадији отварањем теоретског одсека и применом новог концепта средњег усмереног образовања. Затим, довођењем Валерија Сигаљевича и Радомира Томића, по повратку са студија из Москве, чији су ученици очували рејтинг школе. То је време организовања солистичких и камерних концерата школе по Југославији и вереме  када студијске групе музичара из света  долазе да изучавају феномен успешног развитка школе на примеру Крагујевца.

 

The roots of musical art in Kragujevac started in 1831, when Josif Šlezinger came to Kragujevac, the first capital of Serbia, at the invitation of Miloš Obrenović. Schlesinger was not only a chapel at the duke's palace, but also a famous creator of that time. In addition to the compositions he composed for theater plays by Joakim Vujic, he managed to quickly gather and interest young people for music. Only three years after his arrival, the First Singing Society in Serbia, made up of members of the People's Court, was founded. The Society recorded its first appearance on 14 October 1834 when Prince Miloš was decorated by the Sultan. From that time on, new singing societies will emerge that will gather young intellectuals and workers of the Military Technical Institute. In 1839, the Hor of the Kragujevac professors was founded, and in 1881 the German Friedrich Hoffmann, a worker of the Military Technical Institute, founded the Singing Society "Sumadija". This society can be considered a school of singing, because young workers "capable of a poem" are trained at special courses, before they become members of the choir.

Music school in Kragujevac was founded on August 19, 1948, by the decision of the Ministry of Education of Serbia. The first director was Milivoje Krstic, professor, with a music academy in Belgrade in the class of Josip Slavenski. She started working with only a few instruments, three professional teachers, with uncertain material existence and frequent announcements that she would be moved. At the first admission exam, 405 candidates appeared, of which 200 candidates were placed. With great enthusiasm, the accompanying difficulties were overcome, so on July 27, 1950, Kragujevac, in addition to the basic, will also receive the Secondary Music School. By moving to the old municipality building, schools get better spatial conditions for work, and their professors and students with military musicians, opening the first post-war concert period in the city. From the beginning of the school until 1962, after the departure of professor Milivoje Krstić, the directors were Božidar Holas, Jelka Krasojević, Toma Ružić, Miodrag Savić and Dragiša Radovanović, a former student of the first generation of schools.

The decade of affirmation and the great rise of the Music School dates back to 1962 - 1973, when its director was Slobodan Lazarević, a professor from Belgrade. During this period, the school won seven times in the Republic of Macedonia competitions and Music Schools' festivals and was proclaimed the best in Serbia. From the pedagogic point of view, the couple's time was marked by two married couple, Lazarević and Jankovic, and professor Dragoljub Jovanović, whose students of accordion, piano and violin, won only 30 republican awards in just three years. After 23 years of existence, the Music School got its permanent home. It was built in 1971 by means of the municipality, "Red flags" and the Fund for the editing of construction land.

Pedagogical climbing also arises with the founding of the school of accordion, which will greatly contribute to the sound of this instrument, the achievements of the professor and their talented students, the school is being read across the country and the world. For many years now, she has not got her straight on that instrument, and students of the accordion section have brought over 1000 awards and recognitions to the school, among them the first places won at the most prestigious European and world competitions.

After the departure of Slobodan Lazarevic, the directors were Bogoljub Dimić and Miodrag Azanjac, and then for more than a decade was director Milan Nesic, a former student of the primary and secondary music school in Kragujevac. This period is marked by the search for a new model school with outpatient departments in the city and Sumadija by opening a theoretical section and implementing a new concept of middle-oriented education. Then, with the arrival of Valerija Sigaljevic and Radomir Tomic, after returning from studies in Moscow, whose students kept the school's rating. It is the time of organizing solo and chamber concerts of the school in Yugoslavia and believing that the music groups from the world come to study the phenomenon of successful school development on the example of Kragujevac.