Историјат школе

Корени музичког живота у Крагујевцу сежу до 1831. године када, на позив Кнеза Милоша Обреновића, у прву српску престоницу долази Јосиф Шлезингер. Као капелник на кнежевом двору и плодан стваралац који је компоновао за комаде Јоакима Вујића, Шлезингер је ударио темеље грађанске музичке културе. Већ 1834. године формира се Прво певачко друштво у Србији, а на континуитет музичког развоја указују и Хор крагујевачких професора из 1839. године, као и певачко друштво „Шумадија“, које 1881. оснива Фридрих Хофман. Та заједница била је уједно и прва неформална школа певања у којој су се млади радници обучавали пре ступања у хор.

Музичка школа у Крагујевцу званично је основана 19. августа 1948. године решењем Министарства просвете Србије. Први директор био је професор Миливоје Крстић, ученик великог Јосипа Славенског, који је уз велике материјалне потешкоће и изузетан ентузијазам утемељио установу. Школа је отпочела рад са само неколико инструмената, три стручна учитеља, несигурном материјалном егзистенцијом и честим најавама пресељења. На првом пријемном испиту појавило се 405 кандидата, од којих је 200 примљено. Након њега, школу су водили Божидар Холас, Јелка Красојевић, Тома Ружић, Миодраг Савић и Драгиша Радовановић.

Деценија великог успона (1962–1973) везује се за мандат Слободана Лазаревића. У том периоду школа је седам пута узастопно освајала прва места на Републичким такмичењима и Фестивалима музичких школа и проглашавана најбољом у Србији, док су високе педагошке стандарде постављали брачни парови Лазаревић и Јанковић, уз професора Драгољуба Јовановића. Крагујевац је 27. јула 1950. године, поред основне, добио и средњу музичку школу, а 1971. године и своју сталну зграду, изграђену заједничким снагама општине и колектива „Црвене заставе“.

Период који је уследио обележили су директори Богољуб Димић, Миодраг Азањац и Милан Нешић, у чијем периоду школа проширује делатност, отвара издвојена одељења у граду и Шумадији, развија теоретски одсек и прилагођава наставу новим концептима средњег усмереног образовања.

Педагошки успон настаје утемељивањем школе хармонике, што је значајно допринело да се по звуку тог инструмента, достигнућима професора и њихових талентованих ученика, школа прочује у земљи и свету. Већ дуги низ година заузима водеће место у области хармонике, а ученици овог одсека освојили су више од 1000 награда и признања, међу којима су и прва места на најпрестижнијим европским и светским такмичењима. Посебан међународни углед одсека хармонике учвршћен је радом Радомира Томића и Валерија Сигаљевича. Радомир Томић је као директор наредних 18 година интензивирао сарадњу са ФИЛУМ-ом и отворио нове концертне хоризонте.

Доласком Светлане Стојилковић 2014. године почиње период интензивне модернизације свих одсека. У овом плодном периоду формирано је Међународно такмичење младих пијаниста (2023), а затим и такмичење соло певача (2024) „Др Милоје Милојевић“, које је 2026. године одржано у оквиру Фестивала „Вокализација“, са низом пратећих концертних и едукативних садржаја. Такмичење се временом прилагођавало околностима, проналазећи нове начине да музичка струка задржи своје значајно место у културном простору.

Темеље савременог вокалног одсека и оперски замајац поставља Лидија Јевремовић са својим колегама, најпре као руководилац Стручног већа за соло певање од 2008. године, а затим као оснивач и руководилац Оперског студија 2014. године. Као помоћник директора (2017), а касније и вршилац дужности директора (2025–2026), Лидија Јевремовић је своје вишедеценијско искуство преточила у значајне пројекте и међународне сарадње са музичким школама у Србији, Словенији, Румунији и Северној Македонији. Круну овог периода представљају значајне оперске поставке Оперског студија: Чајковски 2014. године („Евгеније Оњегин“), Хенри Персел 2018. („Дидона и Енеј“), Моцарт 2019. („Фигарова женидба“), Петар Крстић 2023. („Снежана“), као и премијера Полдинијеве „Пепељуге“ 2026. године, које су изнедриле бројне младе уметнике.

Од 2014. године школа пролази кроз период интензивног развоја. Унапређени су дигитално образовање, опремање и администрација школе, а установа је постала видљивија у телевизијским и интернет медијима. Ученици су наставили да остварују значајне успехе на такмичењима у земљи и иностранству, док су успостављена бројна партнерства са институцијама у граду, Србији и шире. Истовремено, школа је континуирано развијала нове наставне моделе и корелације различитих области.

У истом периоду клавирски, гудачки и дувачки одсек додатно потврђују уметнички углед школе кроз изузетне резултате ученика на домаћој и међународној сцени.

У априлу 2026. године усвојено је пројектно решење за проширење наставног простора и управног дела школе, чиме су створени услови за решавање вишедеценијског проблема недостатка простора за рад.

Након завршетка радног века Светлане Стојилковић, а потом и Лидије Јевремовић, од 1. маја 2026. године, на место вршиоца дужности директора постављена је Невена Павловић.

Музичка школа „Др Милоје Милојевић“ данас наставља свој развој као важан чувар музичке традиције и савремени центар уметничког образовања, верна вредностима на којима је настала.

Посебно место у историјату школе заузимају наши алумнисти:

Милош Миливојевић — акордеониста и педагог, Краљевска академија, Лондон
Снежана Нешић — акордеонисткиња и професор савремене музике, Хановер
Ксенија Лукић — сопран, Берлин
Виолета Срећковић — мецосопран, првакиња опере Српског народног позоришта, Нови Сад
Стеван Каранац — тенор, солиста опере Српског народног позоришта, Нови Сад
Игор Андрић — баритон и композитор, Београд / Хамбург
Евгенија Покрајац — сопран, солиста опере Народног позоришта у Београду
Дина Стојилковић — пијанисткиња и педагог, Берлин
Невена Милошевић — сопран, Гнесини, Москва
Виктор Аксентијевић — баритон, Беч / Либек
Милица Васовић Ериксон — професор клавира, Линц
Милица Живанић — флаутисткиња, Дизелдорф
Софија Ковачевић — флаутисткиња, Манхајм
Лазар Милетић — виолиста, Норвешка
Дамјан Сарамандић — виолончелиста и педагог, Хановер

Алекса Јевтић — баритон, Беч
Стефан Анђелковић — баритон и педагог, Берлин
Јована Илић — сопран, Детмолд / Беч
Александра Димић — мецосопран, Беч
Лука Симић — хармоника, Санкт Петербург
Матија Степановић — тамбура, Москва
Катарина Петровић — теоретичар, Беч
Ана Матијевић — теоретичар, Пољска
Ана Ђорђевић — музиколог, Ирска