Festival vokalne umetnosti "VOKALIZACIJA"

Međunarodno takmičenje mladih solo pevača "Dr Miloje Milojević" 24 - 29.04.2026.

Kragujevac, 24–29. april 2026.

Organizatori: Udruženje ljubitelja umetnosti „Ljubica Marić“ i Muzička škola „Dr Miloje Milojević“

Uredila: Lidija Jevremović Sofija

30. april 2026.

Nakon prošlogodišnje pauze, Festival vokalne umetnosti „Vokalizacija“ i Međunarodno takmičenje mladih solo pevača „Dr Miloje Milojević“ vratili su se na scenu i potvrdili da umetnički život ima unutrašnju snagu obnove.

Od 24. do 29. aprila 2026. godine Kragujevac je ponovo bio mesto susreta mladih pevača, pedagoga, umetnika, publike i institucija koje razumeju da se glas ne razvija samo u učionici, niti samo pred žirijem. Glas sazreva u prostoru poverenja, zahteva, javnog nastupa, slušanja i odgovornosti. Upravo zato „Vokalizacija“ predstavlja važan pedagoški, umetnički i društveni prostor u kojem se mladi izvođač susreće sa scenom, kriterijumom, publikom i sopstvenim mogućnostima, razvijajući svest da je glas, osim što je sredstvo izvođenja, najpre prostor ličnog izraza, odgovornosti i umetničkog sazrevanja. 

Organizatori ovogodišnjeg Festivala imali su brojne izazove. Povratak posle pauze nametnuo je pitanje o ponovnom uspostavljanju kontinuiteta. „Vokalizacija“ je pokazala da je sve moguće kada iza nje stoje jasna umetnička ideja, profesionalna odgovornost i svest da se mladi talenti ne smeju prepuštati slučajnosti. Takmičenja ove vrste jesu dragoceni deo kulturnog kalendara, ali njihova prava vrednost ogleda se u tome što formiraju ukus, uspostavljaju kriterijume, prepoznaju buduće profesionalce i čuvaju poverenje u vrednost ozbiljnog rada.

Posebno je važno što se takmičenje održava pod imenom dr Miloja Milojevića, kompozitora, muzikologa, pedagoga i jedne od ličnosti koje srpsku muzičku kulturu vezuju za širinu evropskog umetničkog prostora. U tom imenu sadržana je obaveza da se solo pesma, umetničko pevanje i kultura glasa sagledavaju i kao visoka stručna oblast i kao deo šireg kulturnog pamćenja.
 

Festival je otvoren premijerom opera-bajke „Pepeljuga“ Eda Poldinija, u izvođenju ansambla Operskog studija Muzičke škole „Dr Miloje Milojević“. Nakon „Snežane“ Petra J. Krstića, još jedna opera-bajka potvrdila je koliko vannastavne aktivnosti mogu biti dragocen prostor umetničkog sazrevanja učenika. Pod rediteljskim vođstvom Kostadina Stojadinova, učenici su za kratko vreme, uporedo sa redovnim nastavnim obavezama, prošli kroz proces koji je obuhvatio pevanje, glumu, scenski pokret, partnersku igru i odgovornost prema zajedničkom izvođačkom činu. Koreografski rad Jovane Todorović dodatno je otvorio prostor tela i pokreta kao važnih izražajnih sredstava mladih pevača. Snagu ovom procesu dao je čist i bezrezervni entuzijazam Odseka solo pevanja, uz organizacionu podršku v. d. direktora škole i angažovanje nastavnika Tatjane Milovan, Ljubice Gašparović Jevtović, Zorice Beloice, Marije Lazarević i Bojana Bulatovića. Njihova podrška učenicima, spremnost da se izađe iz okvira redovne nastave i uverenje da se mladi pevač razvija tek onda kada dobije priliku da peva, glumi, kreće se, sluša partnera, reaguje u prostoru i preuzme odgovornost pred publikom, godinama predstavljaju prepoznatljivo obeležje ovog odseka. Ovogodišnjoj realizaciji doprineli su i klavirski saradnici Bogdan Milošević i Jovana Đurović, kao i violinista Vanja Marković, čija je podrška dodatno osnažila izvođački proces i doprinela sigurnosti, celovitosti i umetničkoj uverljivosti predstave.

Operski studio Muzičke škole „Dr Miloje Milojević“, koji od 2014. godine učenicima pruža nove izvođačke prilike i dragocena scenska iskustva, ostaje jedan od najznačajnijih prostora u kojima se školsko znanje pretvara u umetničku praksu, a scena postaje mesto procene, sazrevanja i daljeg profesionalnog usmeravanja.

Učesnici Boot-Root discipline

Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac

Vredno je istaći da je ovogodišnja „Vokalizacija“ donela i novu takmičarsku disciplinu, „Boot-Root“ mlađi i stariji, osmišljenu kao prostor za najmlađe glasove dva uzrasta - od 7 do 10 i od 11 do 14 godina. Sam naziv „Boot-Root“ povezuje trenutak prvog pokretanja sistema i njegov najdublji koren: u takmičarskom kontekstu najmlađih glasova, to je prostor u kojem se glas tek budi, prepoznaje svoje uporište i počinje da gradi odnos prema sebi, drugima i sceni, odnosno, javnom prostoru. Ova disciplina usmerena je na razvoj glasa u njegovoj najranijoj fazi, u periodu pre profesionalnih opredeljenja, kada pevanje može imati važnu ulogu u oblikovanju pažnje, slušanja, samopouzdanja, odgovornosti, osećaja za zajednički izraz i kulturu javnog nastupa. Stručni žiri je radio u sastavu: Suzana Jevtović, Jelena Magleševa i Bojan Bulatović, čije pedagoško i umetničko iskustvo prirodno odgovara ideji rada sa najmlađim glasovima.

U tom duhu, izdvojio se sada već prepoznatljiv edukativni sloj festivala - radionica za učenike i studente solo pevanja pod nazivom „Vokalni dijalozi: Otisak iskustva“, zasnovana na retkom i dragocenom modelu rada u kojem se iskustva više pedagoga prepliću, a njihove pedagoške prakse analiziraju, dopunjuju i upoređuju u neposrednom radu sa učesnicima. Ove godine radionicu su vodili članovi međunarodnog žirija: Gabriela Georgieva, Igor Vlajnić i Viktor Aksentijević.

Takav oblik rada pokazao se kao izuzetno koristan jer omogućava učesnicima da iz različitih pedagoških perspektiva sagledaju sopstveni glas i umetnički razvoj, a struka dobija prostor da kroz neposredan rad pokaže koliko glas može biti važan oslonac u razvoju ličnosti, izraza i odnosa prema drugima.

Koncert „Polihromija naših susretanja“ okupio je članove međunarodnog žirija i potvrdio njihovu višestruku ulogu na ovogodišnjem Takmičenju. Gabriela Georgieva, sopran, prvakinja opere i profesor solo pevanja iz Sofije, Igor Vlajnić, dirigent, pijanista i pedagog iz Rijeke, i Viktor Aksentijević, bariton iz Libeka, sopstvenim nastupom potvrdili su kriterijume na osnovu kojih su vrednovali takmičare. Istovremeno su pokazali i širinu znanja i iskustva koje su kroz radionice prenosili učesnicima - od vokalne tehnike i scenskog izraza do profesionalnog puta umetnika koji karijeru gradi, razvija i neguje. Publika je u svakom nastupu prepoznala umetnost vrhunskog nivoa i nagradila izvođače ovacijama i dugotrajnim aplauzima. Veliki doprinos kvalitetu koncerta dao je i naš mladi kolega Bogdan Milošević, pijanista sigurnog umetničkog izraza, koji već sada pokazuje zrelost i pouzdanost umetnika na ozbiljnom profesionalnom putu.

Spoj umetničkog majstorstva, pedagoškog rada i stručnog vrednovanja dao je Takmičenju posebnu težinu i izdvojio ga među manifestacijama posvećenim vokalnoj umetnosti.

Ovogodišnji laureat, sopranistkinja Jovana Pavlović, svojim nastupom i biografijom potvrđuje smisao takmičenja. Njeni dosadašnji uspesi, koncertni nastupi i rad sa istaknutim pedagozima govore o mladoj umetnici koja svoj glas gradi savesno, strpljivo i ozbiljno. Nastup Jovane Pavlović nosio je izuzetnu umetničku ubedljivost koja titulu laureata čini prirodnim ishodom: impresivna vokalna tehnika u službi je izraza, dok sigurnost glasa, muzikalnost i scenska sabranost oblikuju celinu snažnog utiska.

I ove godine dodeljene su dve novčane nagrade: nagrada laureatu, koju je ponela Jovana Pavlović, i nagrada za najbolje izvođenje solo pesme Miloja Milojevića. Specijalna nagrada za izvođenje kompozicije „Japan“ pripala je studentkinji FILUM-a Anji Starčević, iz klase prof. dr Nataše Jović. Time je takmičarski program dobio važnu repertoarsku tačku oslonca: delo Miloja Milojevića našlo se u središtu živog izvođačkog čina, tamo gde mu je i mesto - pred mladim umetnicima, pred publikom i pred kriterijumom ozbiljnog tumačenja.

Značajno je istaći snažnu pedagošku, umetničku i društvenu vrednost Festivala i Takmičenja: osim što predstavljaju prostor za proveru znanja i umetničkog dometa, oni su mesto susreta, razmene iskustava, profesionalnog usmeravanja i ohrabrenja mladih pevača da svoj glas razvijaju u živom odnosu sa publikom, žirijem, pedagozima i savremenim zahtevima umetničke scene. U tom susretu pojedinačni talenat prestaje da bude samo lični dar i postaje deo šire kulturne slike: zajednica uči da prepoznaje vrednost rada, da čuje mlade umetnike, da poštuje znanje i da umetnost razume kao jedan od načina na koji društvo neguje sopstvenu meru, odgovornost i budućnost.

U vremenu u kojem se sve češće zaboravlja koliko je za umetnost potrebno trajanje, ovakva dešavanja vraćaju stvari na pravo mesto. Ona nas podsećaju da kultura ne nastaje sama od sebe, da profesija opstaje samo ako ima gde da se susretne, čuje, uporedi, preispita i potvrdi. Za učenike i studente, to je iskustvo koje oblikuje samopouzdanje. Za pedagoge, prostor razmene i odgovornosti. Za grad, znak da obrazovna ustanova može biti živo kulturno središte. Za društvo, podsećanje da se vrednosti potvrđuju delima, a ne samo deklaracijama.

„Vokalizacija“ je ove godine ostavila značajan trag koji je nakon poslednjeg aplauza ostao u vazduhu kao odjek dobrog glasa, kao potvrda da muzika još uvek ume da okupi ljude oko onoga što je vredno, lepo, zahtevno, iskreno i dobronamerno.

Ogromnu zahvalnost zaslužuju institucije koje su ove godine otvorile svoje prostore i omogućile da „Vokalizacija“ dobije pravi gradski okvir: Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, Pozorište za decu i mlade, Galerija „Đura Jakšić“, Prva kragujevačka gimnazija i SKC Kragujevac. Njihova podrška pokazala je da kultura opstaje onda kada se poverenje i zajednička odgovornost stave u službu umetnosti.

Ovogodišnji Festival otkrio je još jednu važnu činjenicu - da umetnički događaji ne žive samo od budžeta, već od ljudi koji veruju da kultura mora imati prostor, znanje, glas i kontinuitet. Finansijska podrška jeste važna i potrebna, jer ozbiljna kultura ne bi smela da počiva isključivo na ličnom pregalaštvu pojedinaca. Ali kada takva podrška izostane, tada se najjasnije vidi od čega je jedan festival zaista sazdan: od ideje, znanja, odgovornosti, entuzijazma i vrednosti koje se nikada nisu merile novcem.

Jovana Pavlović, sopran 

Žiri Međunarodnog takmičenja mladih solo pevača „Dr Miloje Milojević“ 2026. proglasio je Jovanu Pavlović iz Podgorice za laureata ovogodišnjeg Takmičenja.

Umetnički nastup Jovane Pavlović obeležio je ovogodišnje izdanje „Vokalizacije“ i privukao pažnju publike, stručnog žirija i muzičke javnosti. Siguran scenski nastup, izražajna interpretacija i vokalna zrelost izdvojili su mladu sopranistkinju među učesnicima takmičenja i potvrdili njen status jedne od najperspektivnijih umetnica svoje generacije. Kragujevačka publika imala je priliku da čuje glas koji spaja tehničku sigurnost, muzikalnost i umetničku autentičnost, dok je titula laureata predstavljala prirodan epilog nastupa koji je ostavio snažan utisak.

Jovana Pavlović rođena je 2003. godine u Podgorici, gde je završila osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. Studentkinja je četvrte godine Muzičke akademije Univerziteta u Sarajevu, na Odseku za solo pevanje, u klasi van. prof. Vedrane Šimić.

Jovana Pavlović i prof. Vedrana Šimić

 

Dobitnica je prvih nagrada na međunarodnim takmičenjima u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, među kojima se izdvajaju Međunarodno takmičenje solo pevača „Vera Kovač Vitkai“ u Novom Sadu, Međunarodno pjevačko natjecanje „Lav Mirski“ u Osijeku, Međunarodno natjecanje mladih opernih pjevača „Stojan Stojanov Gančev“ u Zagrebu, „Majske muzičke svečanosti“ u Bijeljini, 26. Federalno takmičenje u Bosni i Hercegovini u Sarajevu, kao i Međunarodno takmičenje solo pevača „Dr Miloje Milojević“ u Kragujevcu.

Pored takmičarskih uspeha, Jovana Pavlović je ostvarila i značajne koncertne nastupe. Održala je recitale u Sarajevu, u okviru 17. Majskih muzičkih svečanosti, i u Podgorici, u Muzičkom centru Crne Gore, a predstavila se i na koncertu sa Sarajevskom filharmonijom u Narodnom pozorištu Sarajevo.

Svoje umetničko sazrevanje gradila je i kroz rad sa istaknutim pedagozima i umetnicima. Usavršavala se na majstorskim radionicama profesora B. Jerković, V. Šimić, M. Gojčeta Silić, O. Šober, E. Hasanagić, P. Marrocu, S. Dešpalj, C. Bayón i D. Ivezić, kao i u Ljetnoj opernoj školi Sućuraj na Hvaru, gde je učestvovala u izvođenjima opera „Ivana Orleanska“ P. I. Čajkovskog i „Carmen“ Ž. Bizea, tumačeći ulogu Mikaele.

Titula laureata na Takmičenju solo pevača „Dr Miloje Milojević“ predstavlja još jedan važan korak u njenom umetničkom razvoju, ali i potvrdu da prostor koji „Vokalizacija“ otvara mladim pevačima ima stvarnu snagu: da prepozna glas, podrži ličnost, osvetli put i poveže mlade umetnike sa tradicijom kao polazištem ka budućnosti koju tek oblikuju.

01. mart 2026.

VOKALIZACIJA: Pravo na dobar glas

Vokalizacija kao pojam u vokalnoj umetnosti predstavlja temeljni proces uobličavanja tona - neprekidno traženje savršenog daha i rezonantnog prostora u kojem glas teče čisto, fokusirano i oslobođeno. Preneto na svakodnevicu preplavljenu bukom i nametnutim okvirima, vokalizacija postaje jedna od suštinskih slika našeg opstanka i čin autentičnog oslobađanja ljudskog bića. To je onaj duboki, dramatični prostor u kojem unutrašnji titraj traži put ka spoljašnjosti, pre nego što mu konsonanti daju konačno obličje i izgovorena reč odredi granice. Baš kao što pevač strpljivo brusi svoj vokalni aparat da bi ton zvučao ujednačeno i bez prekida, tako smo i mi u principima vokalizacije prepoznali neophodnost da se uvek i iznova artikulišu dobri odgovori na okolnosti koje nas ne pitaju za mišljenje. Zato, osluškivati, postaviti i slobodno pustiti svoj glas danas predstavlja jedan od najviših oblika duhovne nezavisnosti i ličnog integriteta.

Upravo se ta nezavisnost kalila u izazovima godine koja je ostala za nama, te ovaj period danas prihvatamo kao prostor za novu, bolju priliku. Primorani iznenadnim odlukama i zamućenim obrazovnim horizontom da vrata naše škole zatvorimo za takmičarske aktivnosti, otkrili smo nove prostore i mogućnosti. Izlazak na velike gradske scene bio je dragoceno otkriće - mladi talenti, kojima Muzička škola „Dr Miloje Milojević” obiluje, odavno zaslužuju prostor srazmerno njihovom daru i trudu. 

Takav izlazak iz školskog prostora nije za sve takmičarske discipline bio jednako moguć. Posebno se to odnosilo na mlade pijaniste, za koje organizacija takmičenja podrazumeva specifične prostorne, tehničke i instrumentalne uslove. U okolnostima u kojima realizacija takmičenja u školskom prostoru nije bila moguća na uobičajen način, a odgovarajući prostori van škole teško dostupni i finansijski zahtevni, klavirski deo takmičenja ove godine nije mogao biti održan. Time njegov značaj nije umanjen; naprotiv, upravo ova okolnost dodatno potvrđuje koliko su za muzičku profesiju dragoceni stabilni uslovi, institucionalna podrška i razumevanje posebnosti svake izvođačke discipline.

Ono što je izgledalo kao prinuda, ispostavilo se kao sloboda u onom delu u kojem je bilo moguće pronaći novi prostor delovanja. U tom iskustvu prepoznali smo neprolazni ideal koji ime Miloja Milojevića nosi i ugrađuje u temelje naše institucije. Ovaj kompozitor, muzikolog i vizionar, čije ime kragujevačka Muzička škola s ponosom nosi, svojim je celokupnim delovanjem pokazao da umetnost pronalazi različite načine da se izrazi: kroz solo pesmu i glas, kroz klavirski stav, kroz gudački orkestar, uvek verna jednom jedinom zakonu - iskrenosti. Glas i solo pesma zauzimaju centralno mesto u Milojevićevom stvaralaštvu, prožeti beskompromisnom intimom i verom u iskrenost kao vrhovno načelo. Njegovo nasleđe čitamo u notama, kao i u stavu koji se prenosi s kolena na koleno: da je traganje pravi put - iako često bez putokaza.

Susret generacija: Od bajke do majstorstva

Festivalske dane otvaramo premijerom opera-bajke „Pepeljuga” Eda Poldinija, produkcijom Operskog studija Muzičke škole koja u jednom dahu spaja tehniku, pokret i glumu. Ovaj čin je umetnički uvod u dane koji slede i svojevrsni manifest da je glas najviši dokaz ljudske prisutnosti i izražene potrebe koja traži i pronalazi svoje ostvarenje.

„Vokalizacija” kao Festival ima širi značaj: da susret sa žirijem pretvori u trenutak umetničkog sazrevanja. Međunarodni žiri biran je po kriterijumu koji prevazilazi biografsku reprezentativnost. Tražili smo umetnike koji su istovremeno i mentori, spremni da svakom učesniku ostave pisanu, ličnu refleksiju kao usmerenje, da kroz predavanja i radionice takmičarski pritisak pretvore u dijalog i da sebe ponude kao saputnike na dugom putu, a ne samo kao ocenjivače.

Edukativni paneli ove godine nose iskustva koja otkrivaju stvaran, neizvestan i uzbudljiv umetnički put: mudrost belkanta Gabriele Georgieve, analitički pogled maestra dr Igora Vlajnića na svet profesionalnih audicija, i glas baritona Viktora Aksentijevića - koji je svoje prve korake napravio upravo u kragujevačkoj Muzičkoj školi, a danas osvaja evropske scene. Njegovo prisustvo je inspiracija i dokaz da put koji polazi odavde može odvesti daleko.

Fenomenologija početka: Kategorija „Boot-Root“

Dva pojma, tehnološka preciznost i dubina korena, posmatrana kroz zajednički smisao, postavljaju najmlađe takmičare u sam centar umetničke inicijacije Festivala. „Boot“ - trenutak u kojem sistem podiže svest o sebi i unutrašnjem sistemu vrednosti. „Root“ - koren iz kojeg sve izrasta, ljudsko izvorište koje čak i u potpuno digitalizovanom svetu hrani i usmerava razvoj talenta.

Ritmična, zvonka igra rečima „but-rut“ je magija dečije brojalice koja u sebi nosi filozofiju radosti vokalnog otkrivanja. Pevanje u uzrastu od sedam do četrnaest godina jeste osnova i platforma na kojoj dete uči da upravlja sobom - svojim bićem, svojim glasom, svojim mestom u svetu. Bavljenje pevanjem u ranom uzrastu može postati jedan od temeljnih obrazaca kasnijeg odnosa prema sebi, drugima i svetu. Kroz pevanje dete uči da sluša pre nego što odgovori, da uskladi lični izraz sa zajedničkim zvukom, da prihvati disciplinu vežbanja i strpljenje procesa, kao i da razlikuje autentičnost od predstavljanja bez suštine. Na taj način iskustvo pevanja postaje važan oslonac u oblikovanju karaktera, odgovornosti i sposobnosti za saradnju.

Decu posmatramo kao pokretače sistema. Njihov izlazak na scenu Knjaževsko-srpskog teatra jeste čin vokalne inicijacije - susret sa ozbiljnošću umetnosti i početak od kojeg će dalje plesti svoju vezu sa kulturom i obrazovanjem kao neraskidivim celinama.

„Boot-Root“ menja meru Festivala u celini. I to je - namerno.

Krajem aprila Kragujevac postaje mesto u kojem izazovi rastu u vrednosti. Festival „Vokalizacija“ i Takmičenje „Dr Miloje Milojević“ svedočanstvo su trenutka u kojem profesija traži i pronalazi svoje mesto - u susretu talenta i iskustva, discipline i nadahnuća, tradicije i hrabrosti da se krene dalje. Jer dobar glas - onaj najiskreniji, iz najdubljeg osećanja - oduvek je bio mera naše zajedničke kulture. I ostaje.

Stoje (profesori SP): Marija Lazarević, Bojan Bulatović Lidija Jevremović Sofija, Ljubica G. Jevtović, Tatjana Milovan, Zorica Beloica
Sede (članovi žirija Takmičenja 2026): Viktor Aksentijević, Gabriela Georgieva i Igor Vlajnić

 

GALERIJA SLIKA