Утисци из Темишвара

Сиво и кишовито јутро тог 7. октобра није остављало нимало  наде да је план за једнодневни излет у Темишвар био добар избор.  Ипак, дан се  претворио у бајку.

Аутобус пун насмејаних музичара ведро  и доследно је пркосио јесењем сивилу и нелогично дугом задржавању на граничним прелазима Ватин, са српске стране  и Моравита, са румунске. Награда за  расположење  било је сунце које се неким чудом појавило и  нештедећи своју енергију  улепшало, за већину од нас, први сусрет са највећим градом у Банату и  једним од четири највећа града Румуније, по броју становника.

Пред нама су се  смењивали кадрови румунских села, мештана који седе на клупама испред својих кућа и радознало посматрају пролазнике, високи крстови са распетим Христом, поред пута и специфична сигнализација на путевима.

У Темишвар улазимо након сат времена од преласка границе, возећи се кроз индустријску зону, велике хале, ланце познатих тржних центара да би по китњастим и старим фасадама, специфичним за румунску архитектуру, схватили да се коначно налазимо у самом срцу града.

Код модерне грађевине „Јулиус мол“ шопинг центра напуштамо аутобус и одвојени у групицама,  уз топло и присно ћаскање, крећемо у прикупљање утисака.

Иако је град добио име по реци Тамиш, она је регулацијом измештена  тридесетак километара јужно тако да једино Бегеј  протиче кроз овај град. Поред једног од пет мостова који повезују њене обале, налази се чувени Парк ружа. Шетња обалом реке а затим и ручак  у једном од бројних ресторана дуж Бегеја је посебно уживање.

По препоруци водича и Гугла крећемо ка трговима који су заштитни знак Темишвара. Град по велелепним здањима из аустроугарског доба, направљених у сецесионистичком стилу и широким булеварима, понегде неодољиво подсећа на Беч.

Од водича такође сазнајемо да у Темишвару живи 29 етничких група, 6 хиљада Срба,  да је први европски град који је добио електрично осветљење,  да је неке од зграда пројектовао лично Ајфел и да је овде живео и школовао се наш велики књижевник, Милош Црњански.  Историја бележи тежак период устанка који је довео до слома режима диктатора, Николаја Чаушескуа. Готово да се не може повезати Румунија из тог периода са данашњицом.

Време које смо имали на располагању било је сасвим довољно да обиђемо три повезане целине у центру града: Трг победе, Трг уједињења и Трг слободе.

Преплитање традиционалног и модерног, венчање у богато украшеној Катедрали Митрополитани, саграђеној атипично за православну цркву, испред ње поглед који допире до зграде Опере, широки платои и пешачке зоне, кафићи и ресторани, стотине голубова, насмејана и радосна лица, кловнови, фонтане, статуа „Вучица са Ромулом и Ремом“, један од најлепших споменика Темишвара посвећен Св. Јовану Непомуку на Тргу слободе, величанствене барокне архитектонске грађевине на Главном тргу или Тргу уједињења, Гаудијева зграда и куртош колачи на повратку, испред Јулијус мола.

То су само неки од кадрова из ризнице сећања на дан који нам је пружио много више него што је обећавао почетком.