Инклузивна настава у Музичкој школи "др Милоје Милојевић"
Своје искуство из учионице преноси проф Јелена Маринковић
Инклузивна настава у Музичкој школи “др Милоје Милојевић”
Своје искуство из учионице преноси проф Јелена Маринковић
Инклузивна настава у оквиру музичког школовања за већину професофа у Србији представља непознаницу, из разлога што у читавом процесу образовања које претходи стицању звања дипломираних музичких педагога из различитих музичких области не постоји адекватно осмишљена методичка настава и неопходни семинари које се односе на рад са децом која имају посебне развојне потребе и којима је потребно обезбедити другачији приступ градиву.
Као и већини, и за велики број наставника наше школе је то била непознаница све до ове школске године.
Наиме, почетком октобра 2022. године у нашу музичку школу почео је да долази Страхиња. Насмејани, радосни, стидљиви дечак од 15 година, заљубљеник у певање и музику, ученик првог разреда ОМШ одсека за соло-певање. Поред њега - ведра, расположена, причљива бака која би, то смо одмах схватили, све урадила за свог Страхињу.
И тако почиње сарадња и дружење са овим занимљивим дуом...
Страхиња је у почетку био део групе на настави солфеђа, али смо брзо схватили да са њим мора да се ради на индивидуалним часовима и да једино таква настава доноси добре резултате.
Наставнице соло певања Евгенија и Марија, наставник клавира Младен, психолог Милош, наставница солфеђа Јелена и наша стална подршка Лидија, направили су тим за подршку Страхињи.
И тако смо почели заједно да осмишљавамо план његовог учења...
Одушевљење музиком, велика љубав према изнад свега -певању, а онда и свирању када је и то испробао, једноставност у комуникацији, спремност на сваки труд и рад - чак и када он не даје жељене резултате, мотивисаност и одлучност да се учи и вежба и постигне тражено је све оно чиме нас је Страхиња придобио и мотивисао да се додатно потрудимо да му олакшамо учење и савладавање градива.
Разговори са родитељима и Страхињином баком су нам умногоме дали смернице на шта да се концентришемо када су у питању Страхињине способности.
У почетку нисмо могли да нађемо начин на који би могао да савладава градиво, посебно да почне да чита ноте и њихова трајања, али онда се потпуно неочекивано, појавио текст о примени Ulwila методе музичке нотације у којој се преко примене специјализованог система боја поједностављује традиционална музичка нотација.
Наиме, методу је развио немачки музички педагог и наставник специјалне наставе Хајнрих Урлих (Heinrich Ullrich) заједно са својим професором Херманом Вилбертом (Hermann-Josef Wilbert). Примена ове методе обухвата приближавање музике деци са сметњама у развоју кроз певање, слушање музике, музичку инструментацију, музички покрет и плес, компоновање, импровизацију и израду инструмената.
Основно полазиште приликом формирања ове методе у делу који се односи на музичку нотацију, а који је у раду са Страхињом примењиван, била је чињеница да је представљање нота у линијском систему - у празнинама, на линијама, са применом пауза и различитих нотних вредности, за већину деце са сметњама у развоју апстрактно и збуњујуће. Превазилазећи ову проблематику споменути аутори формирају специјализовани систем у боја у коме сваки тон добија своју боју. Принцип низања боја је такав да се креће од тамнијих боја (црна) ка светлијим (жута), у складу са нижим и вишим тоновима.
Сходно томе, тонови добијају следеће боје: C – црна, D – браон, E – плава, F – зелена, G – црвена, A – наранџаста, H – жута.
Слика преузета одавде
На слици су у прва три реда приказани тонови прве октаве, тонови испод и изнад ње. Кругови у целости обојени истом бојом представљају тонове прве октаве, док су тонови друге представљени круговима који у свом центру имају бели кружић, а мале октаве имају црни кружић у свом центру.
Наведена метода такође оставља место и за нотацију повишених тонова представљајући их преко кругова обојених са две боје показујући место на коме се тон налази - између два тона на белим диркама.
Трајања нота означена су такође круговима, полукруговима и њиховим комбинацијама, али необојеним, као и уским правоугаоницима који су слика шеснаестина (5. ред на слици): четвртина ноте представљена је пуним кругом, половина преко два круга у пресеку, осмине полукруговима итд.
Паузе имају свој графички приказ шестоугаоника (шетвртина паузе), његове половине (осмина), тако да деци постаје јасно колико која траје.
Тим за подршку Страхињи се окупио и одлучио да покуша да му нотацију приближи овом методом. Одмах смо почели са применом боја у записивању, читању нота, па и лепљењу обојених папирића на клавијатуру. Једног дана је и сам Страхиња дошао у школу са исписаним бројевима на прстима да би исправно пратио прсторед. Бака се сетила како да му олакша праћење нотног текста преко прстореда пошто још увек није читао све ноте.
Дани су пролазили, онда и недеље, па и неколико месеци. Страхиња се неуморно трудио да савлада читање нота и репродукцију ритма. Њега ни хладно време, ни киша, чак ни прехлада нису могле да спрече да долази на све часове. Домаћи задатак је увек био урађен, клавир је Страхиња увек навежбао, а песму се трудио да научи напамет, што није било нимало лако. И тако су се низали његови успеси у савладавању градива.
Најпре је почео да чита ноте по бојама, а њихова трајања преко графичких знакова, а онда полако и да пева записани нотни текст на часовима солфеђа.
На соло певању се трудио да научи напамет што више нотног и словног текста, што за њега био велики захтев.
Клавир је свакодневно вежбао и већ се видео напредак.
Уследио је успешан наступ на интерном часу, а после овог пролећног распуста је своју нову соло песму научио напамет целу.
На најскоријим часовима солфеђа је почео све мање да употребљава боје као ознаке за тонове и да чита ноте у оквиру прве октаве без бојених ознака. Такође, напредује у савладавању ритма и иде ка томе да пређе на класичну нотацију.
Сагледавајући примену Ulwila методе у Страхињиној настави, виде се само успеси и доживљава радост због његовог напретка.
Упорност и истрајност које је он показао у учењу и вежбању дале су додатну снагу и мотивацију свим наставницима који су сарађивали са њим да наставе да усавршавају своја методичка знања у настави. Са друге стране, отвориле су се и могућности да се посвети додатна пажња деци која немају постављене званичне лекарске дијагнозе а имају развојних проблема и проблема у савладавању градива - посебно читању нота и учењу њиховог трајања.
Назад на листу
